Skip to content

калиграфски рад 2025


Стефан Немањa –

Завештање o језику


Идеалан украс за ваш радни кабинет или дневну собу.

Ручно писан и осликан калиграфски рад са орнаментима и симболима српске културе – студенички (руски) крст и грб Немањића.

• Димензије рада: 20 x 40цм – ширина 20 цм, висина 40 цм.
• Техника: челично перо, акрилни туш и златна акрилна боја на папир-пергаменту.
• Време израде: 7-10 радних дана.

Цена: 150 €

текст

Чувајте, чедо моје мило,
језик као земљу

Чувајтe, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град,
као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик или земљу?
Народ који изгуби своје ријечи
 престаје бити народ.

Послије изгубљеног језика нема народа.
Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема.
Када ти непријатељ провали
Све бедеме и тврђаве — ти не очајавај,
Већ гледај и слушај шта је са језиком.
Тамо…гдје се још глагоља и гдје се још
као стари златник обрће наша ријеч,
Знај, чедо моје, да је то наша држава, 
без обзира ко у њој влада.
Цареви се смјењују, државе пропадају,
а језик и народ су ти који опстају.

цитат из књиге

Више о оригиналу

Завештање o језику Стефана Немање је део књиге “Завештање Стефана Немање”, коју је написао српски књижевник Миле Медић. Ова књига представља ауторову уметничку визију предсмртних порука великог жупана Стефана Немање свом сину, Светом Сави. Иако су многи веровали да су ова завештања аутентичне речи Стефана Немање, заправо је реч о Медићевом делу, насталом крајем 20. века.

Слике радова

Овај калиграфски рад за сад постоји у 2 варијанте:
1. са студеничким крстом у горњем орнаменту, и
2. са грбом Немањића

Увек је могућа нова варијанта тј. израда на лични захтев и цртање орнамента-илуминције-хералдике коју наручилац предлаже.

I варијанта – са студеничким крстом

Вођице - помоћне линије се бришу након што је цео рад завршен.

Детаљ рада са тзв. вођицама - горњи орнамент и наслов

Вођице – помоћне линије се бришу након што је цео рад завршен.
детаљ

Завештање - доњи орнамент

детаљ

II варијанта – са грбом Немањића

Галерија слика – детаљи појединих делова рада

O изради калиграфског рада који је пред вама

Стефан Немања – Завештање о језику

01.

Димензије

20 x 40 cm
ширина: 20 цм
висина: 40 цм

02.

Техника

Акрилни и стандардни туш – комбинација

03.

Папир

Пергамент – папир, полупрозиран и текстурисан. 

04.

Перо

Стандардно челично перо за калиграфију ширине 4  мм.

Детаљније о изради рада:

• Након разговора са наручиоцем прави се концепт рада, одређује се величина целог рада и избор орнамената.
• Затим се израђује припремни рад:  тело текста се поставља у центар папира, а око текста се распоређују већи наслови и мањи и већи орнаменти, илуминације и иницијал.
• Када је концепт комплетно готов, приступа се коначној изради рада: бира се папир и исцртавају се тзв. вођице – помоћне линије.
• Након извлачења вођица лењиром, исписују се сви текстови – тело рада и наслови.
• Потом се приступа исцртавању орнамената, украса, иницијала и њиховом бојењу.
• Када је и то готово, рад се оставља на темељно сушење бар 1 цео дан, након чега се бришу све вођице и рад се увија и шаље наручиоцу.

Стефан Немања – велики жупан

Ко је био наш велики жупан и каква дела су га красила?

Стефан Немања (1113–1199) био је велики жупан Рашке и оснивач династије Немањића, једне од најважнијих српских владарских лоза. Његова владавина (1166–1196) представља кључни период у формирању српске средњовековне државе, а његови подухвати утемељили су Српску православну цркву, државну независност и културни идентитет Срба.

Рођен је 1113. године, а власт је преузео после борби са браћом. У историји је остао запамћен као најзначајнији српски владар пре Немањића који су стекли краљевску и царску круну. Након абдикације 1196. године, замонашио се у манастиру Студеници под именом Симеон, а потом отишао на Свету Гору, где је са сином Савом основао манастир Хиландар.

Умро је 13. фебруара 1199. године у Светој Гори. Његове мошти су касније пренете у манастир Студеницу, где се и данас налазе, а Српска православна црква га прославља као Светог Симеона Мироточивог.

Завештање o језику као калиграфски запис –
речи које постају светиња

Књига Завештање Стефана Немање Мила Медића

Књига “Завештање Стефана Немање”, а посебно део “Завештање језика”, стекла је огроман значај код Срба из неколико кључних разлога:

1. Дубока национална и културна порука

Медићева књига није само уметничко дело – она одражава једну од најважнијих тема српске историје и идентитета: очување језика као темеља националне свести. У народу који је кроз векове пролазио кроз политичке и културне преображаје, питање језика је увек било питање опстанка. Због тога је порука “Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу” постала не само књижевна сентенца, већ и нека врста моралне и културне заповести.

2. Веровање у аутентичност и блискост с историјом

Многи су веровали да је “Завештање језика” заиста речи Стефана Немање, што му је дало додатну снагу и аутентичност. Иако је у питању књижевна интерпретација Мила Медића, она звучи толико моћно и уверљиво да је временом постала део општег народног знања. Овај феномен показује колико су Срби везани за своју историју и како могу да прихвате текстове који делују као историјски списи ако им се учини да одговарају њиховим вредностима.

3. Резоновање с реалним проблемима језика у савременом друштву

У времену када је српски језик подложан страним утицајима, када су многе речи преузете из енглеског и других језика, Медићево завештање одјекује као озбиљно упозорење. Књига се користи као аргумент у расправама о очувању српског језика, ћирилице и културног идентитета, што јој је дало још већи значај у модерном добу.

4. Лакоћа памћења и емотивна снага

Медић је написао књигу једноставним и снажним језиком, што је омогућило да се одломци из ње лако памте и преносе с генерације на генерацију. “Чувајте језик као земљу” је постала готово изрека, често цитирана у школама, на књижевним вечерима и културним манифестацијама. Као део националног идентитета, инспирација је за професоре српског језика, писце и лингвисте, али и за ширу популацију која осећа одговорност према свом културном наслеђу.

Значај за српску културу

Књига Мила Медића подстиче здраву националну свест и одговорност за очување језика.
Наглашава важност ћирилице као основног писма српског народа.
Упозорава на опасност губитка идентитета кроз губитак језика.
Постала је културни и књижевни симбол борбе за очување српске традиције.
У суштини, “Завештање језика” је постало више од књиге – оно је постало културна и морална порука свим генерацијама, подсећајући их на то да се народ препознаје по језику и да без језика не може опстати ни као народ ни као култура.

Поклон са дубоком поруком

У свету препуном брзих и пролазних поклона, калиграфско исписивање “Завештања језика” представља поклон са дубљим смислом. Било да се поклања деци, пријатељима или колегама, овакав дар преноси поруку одговорности и љубави према језику и традицији.

Подсећање на вредности које се лако забораве

Савремени начин живота често нас удаљава од корена, језика и културе. Када су речи “Завештања језика” исписане и постављене на видно место – у кући, канцеларији, школи или библиотеци – оне служе као подсећање на оно што је суштински важно.

Веза са прошлошћу и историјском традицијом

Писање калиграфијом подсећа на средњовековне манастирске преписиваче, монахе који су вековима чували српско писмо и језик. На тај начин, ручно исписани одломак из “Завештања језика” не само да слави српску писану традицију, већ је и наставља у савременом свету.

Речи које живе кроз калиграфију

У времену када се већина комуникације своди на дигиталне поруке и кратке информације, ручно исписано “Завештање језика” враћа нас аутентичној снази речи. Оно постаје визуелни и духовни знак да народ који поштује и чува свој језик неће нестати, без обзира на изазове модерног доба.

Зато људи бирају да ове светле речи уоквире и окаче на зид – не само као естетски украс, већ и као подсећање на завет предака, обавезу будућим генерацијама и личну инспирацију.

Додатак о аутору књиге Завештања Стефана Немање Милу Медићу

Миле Медић је рођен 1. фебруара 1933. године у селу Ковачић код Книна. Студирао је књижевност и језик у Загребу, а дипломирао у Београду. Током своје каријере, Медић је био посвећен очувању српског језика и културе, што се огледа у његовим делима попут “Најезда страних речи на српски језик” и “Српска имена српској деци”. Преминуо је 22. августа 2022. године у Београду.

Књига “Завештање Стефана Немање” први пут је објављена 1998. године. У њој се налази тринаест завештања, од којих је “Завештање језика” посебно значајно. У овом делу, Медић кроз лик Стефана Немање истиче важност очувања језика као темеља народног идентитета. Порука “Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу” наглашава да је губитак језика раван губитку територије или душе народа. Медић упозорава на опасност прихватања туђих речи и асимилације, истичући да “народ који изгуби своје речи престаје бити народ”.

Ово завештање постало је изузетно популарно међу књижевницима, наставницима и професорима српског језика и књижевности. Често се рецитује на приредбама и свечаностима, али је важно напоменути да је реч о савременом књижевном делу, а не о историјском документу из времена Стефана Немање.

Медићева завештања подстичу на размишљање о значају језика у очувању националног идентитета и културе. Кроз уметничку интерпретацију, аутор нас подсећа на вредности које су кључне за опстанак и континуитет једног народа.